Necista krv pdf knjiga
____________________________________________________________________________________________________
❤️  Link №1: https://bit.ly/2HAMtya
____________________________________________________________________________________________________
❤️  Link №2: http://spoonthyboonsport.fastdownloadcloud.ru/dt?s=YToyOntzOjc6InJlZmVyZXIiO3M6MjQ6Imh0dHA6Ly9zdGlra2VkLmNvbV8yX2R0LyI7czozOiJrZXkiO3M6MjI6Ik5lY2lzdGEga3J2IHBkZiBrbmppZ2EiO30= 
____________________________________________________________________________________________________








































































A Sofka je i tada veæ znala da sva ta ljubav i nežnost rodbinska dolazi kao od neke slutnje, predoseæanja nesreæe koja veæ poèinje da se dogaða. Ona njena samosvest, želja da bude nenadmašna, da joj se dive, sada postaje jača, ali i dobija novu sadržinu: Ona se poče osećati kako se čak i zagreva tim svojim junaštvom i požrtvovanjem...

Gledao je na seljake s visine, a ustvari je on bio niži od njih jer ih je vređao i smatrao da su manje vredni od njega, a s druge je strane tražio novac od njih jer nije imao za život. Uzivala je u njihovom novonastalom zivotu. Кћери, с помоћу стричева и родбине, место њега водиле кућу.

NEČISTA KRV - У више приповедака он је дао поезију младости и некадашњег живота у родном граду Ђурђев-дан, У виноградима, Нушка. Јер после сваког његовог поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, а то све зато што је једино она све знала.

Radnje se događa u Stankovićevom rodnom kraju Vranju, u vreme njegova života — krajem 19. Vranje se menjalo tokom godina u socijalnom i ekonomskom pogledu, a sve to usled političkih promena. Naime, južna je Srbija bila oslobođena 1876. Radnja romana vrti se oko prelepe devojke Sofke. Sofka je bila jedinica u nekad bogatoj trgovačkoj porodici koja je sada, svakim danom, postajala sve siromašnija. Pisac nastavlja realističku tradiciju, pa većina karakteristika romana pripada realizmu pripovedač, psihološka i socijalna motivacija likova, linearni tok radnje, kritika društva, stvarni opisi , iako primećujemo i neke modernistićke odlike. No, ne možemo reći da delo samo zadire modernu, već i potpuno usvaja neke od postupaka tog razdoblja — a jasno se vide, primerice, u tome kako pripoveda i kroz Sofkin lik te se time izvršava kompletna analiza lika. Što se tiče regionalne pripadnosti pisca, ona se očituje kroz njegov odabir svog rodnog mesta Vranja za mesto radnje te korištenjem srpskog jezika uz korištenje brojnih turcizama koji su prepoznatljivi za to mesto. Ovaj roman zasnovan je kao kronika grada, ali prerasao je i u psihološki roman na temelju opisa karaktera. Postignut je sklad između psihološke i sociološke motivacije. Prikazana je istorija dveju porodica, različitog staleža, bogatih i siromašnih te sukob između mladih i starih. Vrsta dela: roman Vreme radnje: krajem 19. Mesto radnje: Vranje Kratak sadržaj Za Sofkinu su porodicu u Vranju svi znali. Svi su imali osećaj kao da su oni tamo bili prisutni oduvek. Živeli su u velikoj kamenoj kući za koju se više nitko nije mogao da seti tko ju je tačno od Sofkinih predaka sagradio. Sofkina porodica od davnina je bila jako cenjena i bogata. Sofkin pradeda hadži-Trifun, nakon svog prvog hadžiluka, izneo je bogatstvo da ga svi vide. Naime, on je sazidao kapiju i podigao sprat na kući te je općenito uredio njihov doma kako bi izgledao skupoceno. Hadži-Trifuna su se svi bojali, i porodica i rodbina. Bio je strah i trepet. Sina, koji mu je bio i jedinac, dobio je kasno. Nikada se nisu slagali, a tako do Hadži-Trifunove umro. Nakon smrti, u kući se živelo lepo, u raskoši i bogatstvu. Porodica nije oskudevala ni od čega. Sofka je bila upoznata s porodičnim pričama. Tako je znala i onu o prababi Coni. Nakon što je prababa Cona ostala udovica, njeno ponašanje postalo je nedolično. Naime, počela je da se ponaša poput muškarca. Zaljubila se u seoskog učitelja te je sa njime i ostala trudna. Pošto nije mogla da podnese sramotu, oduzela si je život. Nadalje, Sofka je bila upoznata i s pričom o pretku Kvaroli, kojeg je žena prevarila s njegovim maloumnim bratom. Kavaroli ju je zbog toga godinama kažnjavao. Dovodio joj je kući mnoge javne žene koje je ona morala da gleda i da služi. Sofkini baba i deda venčali su se iz ljubavi i tako su dobili Sofkina oca, Mitu. Miti su omogućili sve što su mogli. Slali su ga na školovanja i na putovanja pa je tako proputovao i video mnoge zemlje. No, njih dvoje su za to vreme štedili i sami živeli na selu. Brigu oko imanja dali su sluzi Toni, a brigu oko kuće služavki Magdi. Iako je bio pravi gospodin, bio je otuđen od svih. Za ženu je uzeo lepu i siromašnu devojku Todoru. Kako je vreme teklo, Todora je bivala sve lepša. Imali su jedno dete — Sofku. Miti je porodični život brzo dosadio te se zaželeo putovanja. Ubrzo je u društvu begova otišao u Tursku te je retko posećivao svoju porodicu. Sofka je odrasla u predivnu devojku. Znala je da joj niti jedan mladić iz mesta nije ravan pa se često osamljivala. Tada je mnogo razmišljala, prepuštajući se i bludnim mislima. Zamišljala je svog idealnog muškarca, njihovu prvu bračnu noć i sebe kako izgara od strasti. Malo pre Uskrsa, neočekivano je stigao glasnik od oca. Iako su živeli skromno i siromašno, Todora se potrudila da kuća i ukućani blistaju za Uskrs. Tako su svi imali utisak da još uvek žive u bogatstvu. Ubrzo, jedne noći stigao je otac, ali još je brže, sledećeg jutra, i otišao. Majka ga ovoga puta nije ispratila kao što je to uvek do tada činila. Sledećeg dana, vratio se s nekim strancem. Stigli su glasno, uz pesmu. Sofka je tada mislila da je otac uspeo da proda kuću. Dotični stranac bio je kupac, a majka je tužna jer će mora da se seli u Tursku. No, majka je rekla Sofki da je isprošena. Sofka je bila u šoku. Odveli su je kod tetke i tamo su je ostavili zaključanu u sobu. Sofka je uživala u samoći. Bila je ljuta sama na sebe jer tu situaciju nije predvidela. Bila je ljuta i na svoju porodicu jer je nisu pitali pristaje li na udaju. Tek je uvečer saznala detalje oko svoga prosca, i to iz priča svojih tetki. Naime, gazda Marko nedavno se doselio iz Turske. Bogat je i u Turskoj ima hanove. Sofka je trebala da se uda za njegovog sina, dvadesetogodišnjeg Tomču. Kada je Sofka to sve čula, otišla je kod oca. Njihov razgovor bio je veoma kratak. Sofka mu je rekla da ju je sram i da ne može poći za nekog takvog. No, otac je rekao da je i njega sram. Tada je Sofka shvatila da njezin otac nema izbora. Siromaštvo ih je izjedalo. Haljine njenog oca bile su na pola poderane i sve što je činio, činio je za svoju porodicu. Tada je i Sofka znala da sudbina njene porodice ovisi o njoj pa je odlučilo da se žrtvuje. Pristala je sledećeg dana na prošnju. Vest o Sofkinjoj skoroj udaji ubrzo se proširila mestom. Gazda Marko je bogato darivao Sofku, poklanjajući joj pažnju, novac i nakit. Nakon što su zaruke proslavili u Mitovoj kući, gazda Marko požurio je kako bi organizirao isto slavlje u svojoj. No, njegova se kuća nije moga meriti s onom efendi-Mitine. Bila je na ivici grada, kapija je bila drvena i trošna. Samo jedna soba je bila zidana i tamo je spavao gazda Marko. Markova žena bila je seljanka, naučena na skroman život. Tako se i ponašala bez obzira što su stekli bogatstvo. Nakon što se mestom proširila vest o Sofkinoj veridbi, širila se dalje vest o gazdi Marku, odnosno da se u Turskoj pobratimio s Turčinom. Taj Turčin nije imao dece već je bio posvojio jednog dečaka. Posinak je često boravio u kući gazda Marke. Kada je Markova sestra ostala trudna, brzo se saznalo za njihovu vezu. Marko je mladića ubio kako bi porodici vratio čast, a sestru je poslao u Manastir. No, živeo je u strahu od Turčina s kojim se pobratio jer se on bio zakleo da će mu se osvetiti. Odlučio je da se preseli s porodicom u Vranje. Sofka je i dalje bila hrabra u odluci da se uda. No, na dan pre udaje, u kupalištu, kada je videla mlade, srećne žene kako se zadirkuju i vesele, Sofka je pukla. Preplavili su je osećaji, počela je da plače i da jeca kao nikad pre u svom životu. Znala je da je ovo za nju na neki način kraj. Iako nikoga do sada nije volela, nadala se. A sada će sve da prestane. Sutradan se održalo venčanje i slavlje je trajalo danima. U Sofkinoj kući se skupila rodbina u vreme dok je ona bila u kupatilu. Žene su pripremale večeru, a već su i same pripreme bile veliko slavlje. Plesale su i bile su sve redom neozbiljne. A plesale su i Todora i Sofka. Sofka je potajno rakijom gušila svoje strahove. Marko je sa svojom porodicom stigao oko ponoći. Iako ih je Sofkina porodica lepa dočekala, držali su se malo po strani. Marko je ponovo želeo da daruje Sofku, ali ona mu je dala do znanja da je već do sada učinio dovoljno. Povorka se ujutro uputila prema crkvi. Sofka je izgledala predivno u skupocenoj venčanici. Za vreme venčanja, mladoženjina ruka joj je izmicala. Bojala se da im se ruke ne razdvoje pa je pogledom davala Marku signale da požuri za svečanosti. Sofku je svekrva lepo prihvatila. Marko joj je položio pred noge kovčege s novcem govoreći joj kako je to sve njeno. Sluga Arca pomagao je svojim gazdama u dvorbi snaje. Nitko nije smeo da je uznemirava. Dok je na dvorištu sva Markova rodbina slavila venčanje, svaki čas su se navirivali kroz prozore i vrata ne bi li videli tu lepu gospodsku ćerku. Za to vreme, u kući je Sofku posluživala najmlađa rođaka Milenija. Sofki je uskoro samoća dosadila i sve više je očima pratila zvuke koji su dolazili s polja. Izašla je na polje kako bi im se pridružila iako se gazda Marko tome protivio misleći kako takve stvari nisu za nju. Sofka je svojom lepotom i prihvatanjem seljaka kao sebi ravnih osvojila njihova srca i oni su radi toga bili jako srećni. Tada je posebno ponosan na svoju snajku bio gazda Marko. Sofka je želeći još više da mu ugodi, počela s uvjeravanjem kako ih sve voli, a najviše od svih da voli upravo njega. No, tada je klonula. Preplavili su je neki čudni osećaji koje nikada do tada nije osetila. Slavlje se nastavilo i treći dan. Iako svirači više nisu mogli da sviranju, Marko im nije dao da stanu. Bilo je već vreme da mladenci zajedno legnu na počinak, ali Marko se tome protivio jer je osećao nešto jače prema Sofki. Svemu tome doprinela je i rakija koju je Marku popio u velikim količinama. Svima je psovao, selu, ženi, sinu za kojeg se pitao da li mu je on ustvari brat. Sofka je znala što to sve znači. Marko je vikao seljacima da zna da svi rade isto, odnosno da za svoje snahe uzimaju žene koje oni žele. Markova žena je pokušala da ga smiri, ali joj to nije uspevalo. Udario ju je i pobegao. Arsa mu je pokušavao odsedlati konja, a za to vreme Marko je izvadio nož kako bi ga sam sebi zabio u prsa. Ipak je od toga odustao i zajahao najdražeg konja. Nož mu je zario u slabine. Sofku je to sve jako potreslo i bila je silno uzbuđena. Dobila je groznicu pa je sledeće dane provela bolujući u krevetu. Malo nakon toga stigla je i vest iz Turske da je Marko tamo ubijen, a s time se i sve smirilo. Svekrva je Sofki prepustila sve brige oko kuće, a Sofku je s veseljem preuredila seljačku kuću. Pobrinula se da ona ima toplinu. Tomča je sa godinama odrastao i zavoleo je Sofku, u svemu ju je slušao i poštivao je. I Sofka je sada volela njega, uživala je u njegovoj lepoti, snazi i mladosti. Jedne nedelje u novoj kući Sofke pojavio se njezin otac. Iako je srdačno bio pozdravljen, otresito je odgovorio da traži novac. Tomči nije bilo jasno kakav novac traži, a to je još više razbesnilo efendi-Mitu. Rekao mu je da mu je Marko obećao novac za ćerku Sofku jer inače je nikada ne bi dao ovakvim budalama kao što su oni. Sofka je celo vreme stajala po strani. Tomča je za to vreme uzeo nekoliko vreća s novcem što su stajali tamo po strani i bacio ih pred efendi-Mitu. Uskoro je Tomča otišao u Tursku i dugo ga nije bilo. Efendi-Mita je zetu poručio da se vrati svojoj Sofki ili će je vratiti nazad. Tomča je na to odovorio besnom psovkom. Efendi-Mita je na to poludio i poslao po svoju ćerku, ali Sofka se nije želela vratiti kući. Prekinula je sve veze između sebe i oca. Tomča se ubrzo vratio iz Turske i u pijanom stanju, istukao je Sofku. Sofka je sve to trpela kako bi se nastavio njihov zajednički život. Čak je i svekrva nagovarala Sofku da ostavi muža, ali Sofka se nije mogla nikako nagovoriti. Svekrva je gledajući sve to bila sve lošije, od muke koju je osećala zbog situacije, pa je naposletku i umrla. Sofka se propila, a po selu se pričalo da je nakon Tomčinog odlaska, k sebi u krevet pozivala sluge. I tako je s vremenom i ova porodica propadala… Sofku to nimalo nije čudilo. I iako je zazivala smrt, počela su se rađati deca. Pitala se hoće li jednog dana i njena praunka poći njenim stopama i završiti ovako nesrećno. Nečista krv laganim koracima propada, ne mora biti niti nagla, ali je sigurna. Svi oni koji su bili nekada važni, sada su beznačajni. Likovi: Sofka, efendi-Mita, Todora, gazda Marko i njega žena, Tomča, sluge, seljaci… Analiza likova Sofka — glavna junakinja i ličnost kroz koju se ispreliću novac, moral i želja. Priroda joj je podarila izuzetnu lepotu, ali bila je i pametna i ponosna. Iako je bila hladne glave, bila je dobre duše. Znala je za sudbinu svoje porodice i već je u mladim danima naslućivala da će i njena sudbina biti posebna kao i sudbina svih njenih predaka. Bila je drugačija od svojih vršnjakinja i nije im bila zavidna. Znala je da neće moći lako da nađe muža koji će joj biti ravan pa je dane provodila u maštanjima. Muče je snovi koji raspiruju strasti, a ne može da ih zadovolji. Iz tih razloga sve više se posvećivala domaćinstvu i pomagala majci da lakše preživi svakodnevnicu. Otac je često izbivao pa su ona i majka teško živele. Ipak, odlučila je da podupre majku u lažima kojima je opravdala izostanak oca. Kada je otac konačno stigao odlučio je da je proda seljaku koji je za nju dao najbolju ponudu. Bila je time jako uvređena jer joj ništa nije rekao, ali odlučila je prihvatiti ulogu kojom je postala spasiteljica porodice. Odluči da i ovog puta bude veća od običnih — prihvatila je brak te se prilagodila životu u seljačkoj sredini. Bila je spremna na sve kako bi usrećila oca. Gazdu Marka je prihvatila kao nešto što mora prihvatiti. Prijala joj je njegova pažnja, ali i darovi. U tome je videla brižnog budućeg oca. No, s vremenom se rodila intima koju nitko od njih dvoje nije primetio. Sve dok nije bilo prekasno. Na slavlju je postala svesna svoje naklonosti prema njemu, kao žene prema muškarcu. Ali znala je da se to kosi s moralima pa se povlači iako je osećala veliku erotsku želju. Nakon što je Marko umro, posvetila se porodici, ali i mužu u kojem je konačno mogla da uživa. Uživala je u maštanjima o budućnosti. Ali, ponovo se novac i moral lome preko nje. Osećala je obvezu prema ocu pa nije mogla da ga otere kada je došao po novac za nju. Na kraju je prihvatila svoju sudbinu, pomirila se s njom i više nije marila za ništa — niti za novac, niti za ljubav, društvo ni porodicu. Efendi — Mita — rodio se kao veliki gospodar. No, s vremenom je nestalo bogatstva, a on nije bio naviknut na život u siromaštvu. Navikao je na lagodan život i na upravljenje tuđim životima. Svoju ženu Todoru i ćerku Sofku smatrao je svojim vlasništvom i za njega je bilo normalno da on upravlja njihovim životima. U njihovom društvu uživao je kada je bio raspoložen, no zanemarivao ih i je zaboravljao kada su mu smetale. Isto tako smatrao je da može njima raspolagati kada mu se prohtelo. Nije ga smetalo što će da proda ćerku, a sve zbog novca. Isto tako, nije birao, zanimalo ga je samo da je proda onome tko ponudi više novca. Jako je uznemiren zbog siromaštva koje mu je pretilo. Često je posezao za alkoholom, upravo iz razloga da što lakše podnese celokupnu situaciju. Prema Marku je bio ljubazan i odnosio se prema njemu kao prema sebi ravnom. No, unutra ga je izjedalo to što se morao da sprijatelji s nekim seljakom, a sve zbog novca koji mu je nedostajao. Nije voleo da svoje ime poveže sa seljačkim. Svoju ćerku je dva puta gurnuo u propast. Kada ju je dao gazdi Marku za snahu i kada je od njenog muža Tomče za nju tražio novac. Gledao je na seljake s visine, a ustvari je on bio niži od njih jer ih je vređao i smatrao da su manje vredni od njega, a s druge je strane tražio novac od njih jer nije imao za život. Gazda Marko — seljak naviknut na siromašan život. No, zbog zbog svojih sposobnosti, hrabrosti i snage se obogatio. Imao je veliku porodicu i sva odgovornost za nju bila je na njemu. Zbog njegove odluke svi oni doselili su se iz Turske u njegovu kuću. Želi da im omogući lep život u novoj sredini, ali i ugled pa je svog sina želio da veže za cenjenu porodicu tako da ga oženi gospodnskom ćerkom. Ta ćerka bila je lepa Sofka. Budućoj snaji želio je da omogući što lagodniji život kako bi ona mogla da podnese seljački život pa ju je darivao poklonima. Bio je ponosan na njenu lepotu, poreklo i držanje, jako ju je cenio, pitao ju je za mišljenje i htio je da joj udovolji u svemu. Na venčanju svoga sina i Sofke, zbog rakije i celokupne situacije, postao je svestan kako je očaran Sofkom i kako je voli, ali ne može da je ima. U selu je običaj bio da svekar provede sa snahom prvu bračnu noć, no bio je svestan da takav običaj može u gradu da izazove zgražanje. Trgala ga je želja za Sofkom i dobrobit porodice pa je odlučio da pobegne iz grada gde je naposletku i umro. Nakon toga, godinu dana proveo je u Parizu, a od 1904. Radio je još kao poreznik, kao kontrolor trošarine u Bajlonijevoj pivovari te kao činovnik Crkvenog odjela Ministarstva prosvete. Austrijanci su ga poslali u Derventu odakle je vraćen kući nazad u Beograd. Stanković je kao književnik najzraženiji upravo u moderni jer je pisao složene pripovedne strukture.
Snaga joj poče goreti, čelo, ruke, sve u znoju. Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби. Posle gimnazijskog školovanja u Vranju i Nišu, završio je prava u Beogradu. И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући, моћи својом силном лепотом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући - не гледајући на род, ни доба - освојити и залудити. И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све. Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла: - Немој ти. VI Пред сам Ускрс, у суботу увече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији Магдин син. Софка и мати свлачиле су се ћутећи.